ПРЕДИЗБОРНА ТИШИНА

''Са собом на ТИ''

''Покушавам на све начине да допрем до тебе. Знам да ниси ни за какав разговор, али не дам ти да сама пролазиш кроз све то. Волим те и никада нећу одистати од тебе, једино ако ти то тражиш од мене! Ма, нећу ни онда, јер те превише волим. Волим те и не дам те никад!''

Ова смс порука коју је Јана добила од љубавника непосредно пре њиховог раскида, а коју је од речи до речи упамтила понављајући је бесконачно као некакву мантру којом је хранила сопствени егоизам, сада се сама од себе уплела у њене мисли. Хтела је да га подсети на те речи, да му предочи како није издржао ни један једини месец, да је недоследан и неистрајан, млаких емоција које згасну код прве препреке, да нуди само речи, речи, речи и ништа више... Али, од кнедле у грлу није могла ни да дише, камоли да проговори.

- А шта ми је друго преостало? – предухитрио је – Ниси ми дала избор! Очекивао сам макар једну твоју поруку дневно, једну једину реч, као сведочанство да ти је стало, макар само да ми помогнеш да некако прегурам наш раскид.

- Мислиш само на себе – прошапутала је Јана – нисам могла да ти пишем, да се чујемо, не дај Боже видимо, јер тако никако не бих исрајала.

- Ја мислим на себе? – узвикнуо је – Ја? А не увиђаш колико је себичности управо у овоме што си сада изговорила. Ти си ме ставила пред свршен чин. И то у једном једином часу. Како си ме само одувала! Увече пишеш: спреми миришљаве свеће, уље од чоколаде, ово и оно – а ујутру, шта? ''Предизборна тишина!'' Тако си ми написала, иако никаквог избора није било, иако ми је одмах све било јасно.

- Шта си се ухватио за ту ''предизборну тишину''? То је тада било актуелно и зато сам тако написала!

- Али, неистинито.

- Ко је она, је л` је знам? – упитала је изненада, све време очекујући моменат да задовољи знатижељу.

- Знаш. Сања. Била је на мом рођендану, тада си је упознала. Другарица моје сестре.

''Сања? Ах, да!'', синуло јој је, ''Лешникова коса, бадемасте очи, широко срцолико лице, ситна, птичја грађа, мало погрбљена леђа и заносно велики осмех.'' 

Савршено му је пристајала.

Настала је тишина. Он ликује, а она се упиње да изгледа прибрано. Припаљује цигарету, прсти јој лако подрхтавају. Види то и сама. Види и он.

- Она је на мене чекала годину дана – наставља он самозадовољно – питао сам је што то никада није показала. Рекла је: ти си увек био окупиран неким женама, нисам хтела да се намећем.

- Јеси ли се заљубио? – упита Јана дубоко удахнувши дим цигарете.

Неодређено је климао главом. И јесте и није, па додаде као оправдање:

- Тек недељу дана траје.

Јана помисли како се у њу заљубио баш у тој првој недељи. Све је почело као авантура, а завршило у ковитлацу емоција. Увек је наглашавала да ће та занетост проћи, да у њиховом односу чињеница да чине нешто тајно и забрањено игра велику улогу, да то појачава емоције, узбуђује их и подгрева. Није јој веровао. Скакао је на макар какву инсинуацију на ту тему, говорећи: ''можда ћеш се ти охладити, али ја никада!''

А шта је сад ово? Месец дана се нису видели и већ нова љубав! Знала је боље од њега колико је неправедна, колико нема ни најмање права да буде љубоморна или да му нешто пребацује. Оставила га је на цедилу, без имало срца, готово ликујући. Одбацила га је као изношену мјицу која јој је досадила. Не, као, већ баш тако. И не само то! Јани је потпуно јасно: да је рекао не, немам девојку, још увек патим за тобом – она би испушила цигарету, устала и отишла са изразом бесктрајне досаде, сигурна у свој успех и тријумф. Овако, била је одмах изиритирана. Иако јој није пало на памет да га пољуби када је ушла, након признања, прво што јој је било у глави је да провери колико је имун на њу. Хтела је да га додирне, да га пољуби, да он пољуби њу, да се загрле... хтела је да провери хоће ли преварити Сању!

''Хоће. О, хоће!'', пролете јој кроз главу када је прибио уза зид и загњурио главу у њене груди, са уздигнутим, тврдим брадавицама које су као две малине изашле из брусхалтера и отимале се из деколтеа.

И тај ''накси'', увек у правом тренутку права ствар:

''... на крају ћеш ме оставити, е, то би и блесав видиоооо...''

Дохватио је даљински и појачао до даске. Затворио је очи, забацио главу, видела је две сузе како се пробијају кроз густе трепавице и клизе образима.

- Сећаш ли се ове песме? – упито је са главом у истом положају, само је мало растворио капке између којих су сијале зенице – Све сам предосетио, иако сам веровао да се међу нама никада неће завршити!

Мушке сузе су јој биле довољна самопотврда. Одгурнула га је и пошла да покупи своје ствари по које је и дошла. Тренерка је стајала на истом месту, на горњој полици ормана, десно. Спаковала је у кесу.

- Узми и оно – подсетио је када је затварала вратанца.

- Поклони Сањи – рекла је. Била је то лепа, лагана, тамно браон туника са дубоким деколтеом коју јој је купио за Нову годину, а није успела да је однесе кући.

- Твоја је – одговорио је и додао уз смешка – а и она нема...

Зауставио се и насмејао готово сетно. Сетила се Сањиног равног попрсја и разумела шта је хтео да каже. Њој не би стајао тако дубок деколте. Опет му је унела своје груди у лице и миловала га по коси. Борио се неколико тренутака са жељом да је додирне, али није издржао. Страсно су се љубили, додири су се претварали у грчевите стиске, а суздржавани уздаси наједном пробише покорицу дистанцираности и претворише се у ропце.

Покушала је да прекине игру када је осетила да губи главу, али није попустио. Жустрим покретом руке стргао јој је бретел мајцу са рамена. Синуше заносном белином њена округла рамена и две пуне дојке. Дохватио их је обема шакама, а оне су кипеле између прстију. Брадавице су га мамиле својом распупелошћу. Вршком језика опробао им је слаткоћу, а онда их усисао уснама до ареоле. Јана је тихо јечала и увијала се читавим телом, напипавајући му шлиц фармерки који је претио да ће пући. Када је повукла рајсфершлус на доле, разгоропађена неман као исукани мач се баци на њу и удари је у стомак. Гаћице су саме од себе склизнуле до њених глежњева; она ослободи једну ногу са сандалом са високом плутаном платформом и белим каишићима преко беспрекорно маникираних ноктију и, савивши колено, ослони је о зид. 

Додирнуо ју је између ногу и полизао прсте. Обожавао је њене сокове који су га помамили као бика. Зарио се у њу једним одсечним трзајем мале, тврде задњице коју је она стезала са обе руке. Одувек се поносио својом обдареношћу, али је наилазио на проблем у вођењу љубави, јер многе жене са којима је био нису могле да поднесу величину његовог уда. А она као да је била саливени калуп баш за толики уд. Одговарајућа канија за његов мач.

Бездан у њој се обави око пениса са хиљаду сићушних мишића као хиљаду прстију што му је донело неслућено задовољство. Као мач у камену, пенис је био у њој, док га је она зналачким потезима своје унутрашњости без и једног видљивог покрета, у лаганом ритму усисавала и пуштала. Није могао да издржи набој...
- Сврши у мене... – шапнула му је у потиљак – сврши и гледај ме у очи!

Експлодирао је од тих речи исто колико од њене љубавне вештине и срушио се на под.

Јану је блага несвестица још увек држала док је навлачила гаћице, поправљала брусхалтер и бретеле на мајци, узимала ташну, кесу, откључавала врата и излазила.

Није се ни осврнула, покушавајући тиме да докаже колико јој је растанак тежак. Али, када би о свему дубље размислила вероватно би њено осећање морала, које се подвело под слабе категорије, успротивило и запала би у самоосуду. Зато не размишља дубоко. Кад се помене ''дубоко'', само јој једно пада на памет.

Узбуркане емоције је донела кући, као и прељубничку одежду сакривену на дну кесе. Нешто се збивало и неизвесност догађаја је до те мере узбудила да се затворила у купатило, напунила каду врелом водом, сипала купку, уронила мазно се увијајући као пред очима некаквог распомамљеног аудиторијума који само у њеном телу налази ужитак. Понела је тек скувану кафу у порцуланској шољици, пепељару и цигарете и све то пажљиво одложила на веш машину, уз руб каде. Недостајала је само музика... 

Очекивала је навалу депресивних и самосажаљививих мисли, али уместо њих опхрвало је ново узбуђење. Довољна је сама себи. Понекад. Уживаће у себи као што то до сада никада није. Пружиће сама себи непоновљиво задовољство, неће се постидети пред собом, волеће се као што је ретко који мушкарац може волети, миловаће се по читавом телу, истражиће сваки завијутак, превој, дотаћи ће сваки нерв, разбудиће чула, свршиће.