понедељак, 3. март 2014.

БРАЧНА ИДИЛА


''СА СОБОМ НА ТИ''


Читав следећи дан Јана је вагала речи, обузета стрепњом да ће од навике рећи нешто погрешно, увредљиво или срдито. Бојала се да наруши свети покров брачне љубави која је царевала у њиховом дому. Сами себи су деловали смешно, као странци који се тек упознају и настоје, пошто-пото, да оставе повољан утисак о себи. Он није био принуђен да улаже додатни напор. Није био склон грубим речима, нервозним испадима и исхитреним реацијама. Увек га је красила сталоженост и оптимизам. 
Иако је све било као у првим месецима њиховог брака, Јана је помало жалила што није увиђала бар неки додатни напор с његове стране, нешто ''још'':  да јој се додвори, да покаже недвосмислено колико му је стало баш до ње, да јој угоди ситницама, да унапред размисли шта би је обрадовало. То благо жаљење долазило је можда отуда што њој није било у природи да се опходи снисходљиво и лежерно. Улагала је огроман напор да контролише говор, да не прогунђа, да сузбије бујајућу ерупцију енергије која је неконтолисано пуштена могла да донесе многа добра, али и многа зла.
Док је поспремала по стану, паде јој у очи да је пешкир опет остављен на веш машини, уместо на држачу. ''Ето, могао је бар тиме да покаже добру вољу'' – пролете јој мисао коју је одмах сузбила да не поквари расположење.
Истина, опрао је судове после ручка без ичијег наговора, али су ивице на тањирима остале масне, а на спољашњем дну чаша опажали се трагови хране накупљење у судопери. Сунђер и трулекс крпа нису били исцеђени, ако их не исцеди одмах, до вечери ће се сасвим усмрдети. Ножеви су, супротно здравом разуму, набодени са сечивом на горе.
''Па, добро, макар су судови опрани'', закључи најзад, уморивши се од подробне инспекције, ''Не може одмах да укапира да се чаше перу са спољашње као и са унутрашње стране!''
Уместо критике којој би подлегла у часовима незадовољства, исцрпљености и умора, сада се одлучила да га ненападно похвали. Одмарао се после ручка, пре него што крене на посао. Она леже поред њега и дланом поче полагано да прелази по његовом рамену, шапнувши му у ухо:
- Ко је то мени данас био вредан?
Промешкољио се и снено рекао:
- Чешкај ме.
Од тог ''чешкај ме'' добијала је рогове. Волела је да се необавезно мазе, додирују, али када би јој заповедио да га чешка добијала је напад одсуства воље да се покране и за милиметар. Зашто је то тако никада себи није могла да објасни. Било је тренутака када је покушавала да му то објасни, а он се одмах љутио:
- Зашто ти је тешко? Ја сам тебе прошли пут чешкао пола сата и више!
Ово је аргумент који никако није требало да наведе. Устостручио је њену мрзовољу.
Али, данас је била решена да ништа и ничим не поквар. Сва се унела у чешкање. Проучавла је његова леђа као да припадају неком странцу. Од скоро је депилирао торзо, па и јесте изгледао као странац. Открила је да има необично много младежа по леђима. Два масна ткива и један мекани висећи младеж од кога би се сва стресла сваки пут када би га додирнула, познавала је од раније. Сада је само могла и да их види. Чешкала га је читав сат и тиме премашила све могуће рекорде. А онда је дошло време да га пробуди за посао.
Брзо су се обукли. Она је кренула у вртић по Машу. На улазу зграде су се растали. Понудила му је своје усне, а он је очима показао на човека из обезбеђења који је седео у својој малој застакљеној кабини помно пратећи ко улази и излази. И то је био недопустив аргумент да је не пољуби на растанку. Покуњила се и убрзала корак у правцу вртића, када је довикнуо:
- Лидија иде на море двадесет првог.
- Знам – рекла је овлаш се осврнувши.
- Зашто не би повела децу и ти? Касја и Маша би имале друштво, Лидија води и сина.
- Мислила сам да смо се коначно решили да дигнемо стамбени кредит и да сада нисмо у могућности да идемо на море. Треба нам најмање хиљаду евра, плус припреме.
- Апартман је триста педесет евра. Ту си суму пре неки дан потрошила са моје кредитне картице на куповину летње гардеробе. Двадесет и осам хиљада динара.
- Потрошила сам двадесет, а само су твоје патике коштале девет и деветсто.
- Добро, то је то. Нисам ти ништа пребацио. Размисли, па ћемо причати вечерас.
- Ићи ћемо само ако идемо сви, као породица – добацила је одлазећи.
Увече је дошла Весна и разговор о плановима за породично летовање није био ни замислив.
Јана је доживљавала Весну као довитљивог репортера на терену препуног авантуристичких прича о свету који је одавно затворен за њу, који се у последњих неколико година (откако има децу) толико изменио да је свако Веснино препричавање доживљавала као холивудски филм.
Легла би на краћи део угаоне гарнитуре, подигла ноге на наслон да успостави бољу циркулацију, привукла сточић да чаша са пивом и пепељара буду на дохват руке и слушала непомућеном пажњом. Весна је претходне вечери била на отварању једног коктел бара.
- Улази баја у белом оделу, свилена кошуља са везом, ципеле од змијске коже, такав кајиш, сат златан, искварцован, напуцан, зуби порцулански, А 2 боје...
- А 2?
- То је боја зуба која мало вуче на сиво, али када су сви једнаки изгледа моћно. Прави господин, даса. Наручује апсент и шаље за наш сто. Ја сам решила да се убијем, од оних коктелчића само ти се пиша сваки час. Апсент је питак, као вода. Прво ти све смешно, али кад устанеш, само можеш да идеш уназад, напред – нема шансе. Још ме боли глава. Јутрос звони мобилни, ту поред мене, а чујем као да сам га заборавила у купатилу. Одлазим на посао. Доктор ми каже: имамо малу интервенцију, подижемо капке, нека докторка асистира. Милина! То је нека нова, узели смо је да се ординација води на њу, јер је ограничена као балкон, али је имала сјајне препоруке. Нисам веровала да је толика гуска. Не пада јој на памет да покупи чаше са стола иза пацијента, да поспреми инструменте или подигне нешто са пода ако јој је испало. Набије се на штиклу дванаестицу, минић допичњак, шишке неке до очију и каже: ја сам специјалиста, нисам учила да бих поспремала. У реду! Ти си специјалиста. А кад јој доктор каже дајте маказе, значи да је већ ушио, готова интервенција, она мртва хладна каже: нема маказа. Па, где су? Ја сам их јутрос узела да сечем газу.  Доктор у шоку. Она не капира шта је урадила. Узела маказе да сече газу? Са хируршким маказама из стерилног сета сече газу? Она је јутрос отворила стерилни сет, залепила фластер са датумом стерилисања као да је стерилно и даље, а чим је руком брљала није више стерилно и тиме оперишу. Доктор ми препушта пацијента, а њој каже: дођите у кабинет. Чула сам да је гађао телефоном. Гуска! Гуска! Она специјалиста? Она је мој ђока! Још мртва хладна каже: мрзи ме да перем косу, оперем само шишке!


Нема коментара:

Постави коментар