ВИБРАТОР СА КВРЖИЦАМА

''СА СОБОМ НА ТИ''

Колико је то недопустиво, јадно, понижавајуће стање! Довести жену у стадијум да јој је неопходан секс, сада, одмах, овог тренутка, или умрети – представља више од греха. Помишља да је у рају Адам на исти начин кажњавао Еву, ускарћујући јој основне потребе, па је нешто од беса нешто од неурачунљивости, подлегла првом искушењу. Покушава да се сети од када је то тако. Колико траје? Чему та изненана потреба да се глуми импотентност? Јер импотентност настаје као тренутни шок. Да се десила по првом сазнању о њеној превари или неколико недеља потом, као закаснели удар истине, још би могла да разуме. Али прошло је годину дана!!! И тек у последња два месеца јавила се та потреба да је на најсуровији, најподмуклији начин смрви.

То је као да детету из Бијафре, које те гледа мутним погледом од накоћених мува, кажеш: није ми се дигло тесто, па не могу да те нахраним!

Као да кажеш жедном који мумла запеклог непца: попустила ми гумица на славини па не могу да те напојим.

Не, не, то је вређање достојанства. Најдубљег човековог достојанства! И он је још пита: па, шта ти је? Зашто си таква? Што се окрећеш на другу страну? Ја се толико трудим да те усрећим а ти никада ниси задовољна. Па, кажи гладном: на, камење, па се наједи, буди срећан, зашто ниси срећан када се ја толико трудим да из каменолома довучем највеће громаде? Гле, колико сам навукао, Небојшину кулу да сазидаш, а ти ниси задовољан! Баш си неки мрзовољан тип.

Од када то траје? Од ''сазнања'' није вољно водио љубав са њом. То је истина. Увек је викао: силовање, силовање! Или је подлегао грубостима. Али када је сасвим престало? У ком тренутку? Шта се то конкретно десило да сасвим престане? Можда оног момента када је пожелела његову инцијативу, а она је изостала? Онда када је рекла да ''бубица има већи''? Када се повукла љубомора, повређеност и када је уминуо бол, а наступило ново стање жељно освете? Или када је стекао љубавницу?

Не, познаје га макар у томе веома добро. Да је у питању друга жена зна унапред како би се одвијале ствари: дуго би му требало да приђе непознатој жени. Симпатија би могла да дође само након дуготрајног пријатељства, као што је започела и њихова веза. До првог пољупца би прошли месеци, можда и пола године. А када би спавао са њом, то би био крај брака! Он доживљава секс као потпуну предају, посвећеност без остатка, приклања се жени са којом спава као једином свом избору и крајњем уточишту.

Не, не може бити у питању друга жена.

Заспао је. Она осећа како је савладава физички умор, али дух је толико будан да не дозвољава таласима сна да је одвуку у мирну луку царства одмора и заборава. Уздиже јастук на узглавље и седи неко време у потпуном мраку.

Забацује обе руке иза главе и посматра поларно плаву лампицу на пуњачу његовог мобилног телефона. Монитор компјутера у радној соби на којој су отворена врата пали се и гаси у једнаким интервалима. Када се упали, осветли целу собу меком светлошћу скринсервера, зачује се пригушен гргољ воде у којима се крећу виртуелне рибице. Светлост се као магијска прашина посипа по наслонима и рукохватима фотеља, по глаткој црној површини клуб-сточића помереног у страну да би се могао развући тросед, завлачи се у углове и качи се на по коју нит паучине и пресвлачи светлу буковину паркета у румено. Када се угаси монитор, за час наступи потпуни мрак од кога је заболе очи, али се трен потом јаве разна светлашца. 

Прво улично осветљење зашара прозорско стакло. Види се ходнично светло на суседној згради и по који јарко осветљен прозор неког ноћобдије. Затим уочи оно поларно светло на пуњачу, па три флуороцентне цртице на видео рекордеру. Ту је требало меморисати сат, али како је пре извсног времена због неких радова у комшилуку електродистрибуција свако мало гасила струју, одустали су од узалудног напора да меморишу тачно време. Остале су само цртице. Светли црвена тачкица на телевизору јер је искључен помоћу даљинског управљача. Светли страт на двд-у. Мини линија је угашена, али на стаклашцу врата се одбија светлост телевизијске црвене тачкице. У купатилу није угашено светло и оно се пробија кроз кључаоницу и процеп између врата и прага.

Одједном је обузима жеља да погаси сва та светла, спусти ролетне и остане у потпуном мраку. Спусти руке и устаде, али је одмах шчепа мрзовоља. Одлази у радну собу да запали цигарету. Куцка нешто на компјутеру, прегледа старе текстове. И пре него што догори прва цигарета, заморена је, предомишља се. Мрзи је да пуши, да рола мишем електронске странице. Скринсервер се пали и рибице се шепуре у води. 

Устаје, одлази да провери да ли су девојчице покривене. Маша је по обичају откривена, испасана и знојава. Везује јој косу у овлашни реп, отвара прозор у дечијој соби да се пролуфтира. Успут покупи неколико делова пазли заборављених на поду. Нађе омот од чоколаде испод Касјиног радног стола који је промашио канту за отпатке.

Одлази у купатило. Умива се дуго пљускајући лице и врат. Пишки. Устане, спусти поклопац на вц шољи, седне, налакти се на колена, положи браду у шаке и размишља.

''Сутра ћу да купим вибратор, не преостаје ми ништа друго. Весна је рекла да је онај са квржицама веома стимулативан, па што да не пробам и то. Свака савремана жена треба да има вибратор без срама и зазора. Био је филм пре неки дан и један лик је рекао: вибратор није супарник мужу, већ саучесник! Лепо речено.''

Замишља себе како улази у еротик-шоп, разгледа вибраторе разних димензија окачене на зиду и одмах се сети вица о апарату за гашење пожара, који је Весна синоћ испричала. 

''Рећи ћу да купујем другарици поклон, из зезања. Збијаћу шале, питаћу да ли имају идеју како да јој упакујем. Не, одмах ће ме провалити. Знају то искусни продавци. Ја бих знала. Ући ћу самоуверено, без срама и рећи ћу: хоћу да пробам с мужем нешто ново! Помислиће да ме не задовољава. Ако не споменем мужа изгледаћу као јадница коју нико неће да кресне. Не, нећу ни ићи. Можда заиста треба само мало уложити труда, повиновати се овом новонасталом стању, дати му времена, показати му љубав у свим облицима...''

Осећања се поново мешају, одлуке се доносе на пречац све једна различита од друге.

''Како га уопште нисам упознала све ове године!'' – помисли наједном као да је тек сада постала свесна његове величине, јасне, недвосмислене природе коју не мути бујица страсти и опречних мишљења, постојаности карактера који је кадар да стоички отрпи најжешће ударце а да при том не узропће, не прокуне, не згази.

''О, ја бих још како роптала, клела и газила! Мој его никада не би отрпео ни најмању сенку издаје, ни вербално ниподаштавање, а камоли... а камоли? Шта то говори о њему? Шта то говори о мени?''

Неко други би на њеном месту сматрао то кукавичлуком. И она је до јуче веровала у његов кукавичлук, али данас се пројавила пред њом сасвим друга димензија мужевљеве нарави. Лако је отићи, лако је показати себичлук, остати у рату, мрзети, клети, газити. Али је тешко задржати величину и људскост у најболнијим животним тренуцима, а он је то умео. Одувек је умео. 

Утрнуле су јој ноге. Спава јој се. Изађе из купатила и врати се у кревет. У сну, он се окренуо на њену страну и заузео већи део кревета. Она се ушушка поред њега и помилова га по руци. Рука се помаче, потражи њену и стиште је. Будан је.

- Што не спаваш? – прошапута она угуравши главу у његов пазух.

- Ружно сам сањао.

- Шта?

- Катастрофа, демони, јуре ме земунским парком, скачу... а нигде никога, празан град! Јао, како је све било стварно! Сваки мишић ме боли од напетости. Бежао сам, скривао се, а они су се поигравали са мном. Однекуд сам знао да не желе да ме убију, већ добро намуче. Неки ледени, самртнички страх ме је непрестано обузимао. А нигде никога. Заправо, сад се сећам. Сви ви сте били у позоришту, као хипнотисани и не знате шта се напољу дешава.

- Како су изгледали демони?

- Језиво. Имају људски лик, мушки и женски, али имају репове и скачу. И налећу у буљуцима. А вођа седи у белој столици. Не видим га. Видим само белу столицу. Он им је заповедио да не смеју да ме убију, јер сам му пријатељ.

- Веома интересантно. Па, ти си био у паклу. Знаш ли да су снови продор у онострано? – упита она док се грчевито привијала уз његово тело. Потражи његове усне, жудно се спојише.

- Волиш ли ме? – шапну он.

- Волим те, много, много, много...А ти мене?

- Знаш да те волим.

- Не треба то ''знаш''. Кажи само: волим те.

- Волим те. И плашим те се. Ти си мој демон.

- А ја се плашим да нећемо увидети колико нам је мало потребно да будемо срећни. Ево, само оволико. Да отворено изразимо своја осећања.

Он се приви уз њу читавим телом и осташе тако загрљени док нису утонули у сан. Већ је почело да свиће. Кроз отежале трепавице видела је како улично осветљење надјачава надолазећа светлост зоре, како сјајне лампице са апарата губе своју прецизност и јасноћу, како се соба пуни блиставилом новог дана који ће донети спокој и мир.