ПРОБУДИ ЗВЕР У МЕНИ

''Са собом на ТИ''

У суботу ујутру Јану је пробудило упорно звоно мобилног телефона. На екрану је писало ''бубица''. Надимак који је надевала свима које воли послужио је и овога пута да маскира стварног позиваоца.

- Ниси био жив док ме ниси пробудио! – рекла је понешто нервозним гласом.

- Извини.                         

- Нема везе. И онако је време за устајање, само не волим да се јављам док се сасвим не разбудим, али ово је било баш упорно!

- Упоран сам, јер сам хтео да те чујем, нестрпљив сам и много ми недостајеш.

У свакој другој прилици одговорила би да и он њој недостаје, да га воли, да јој је потребан, али од како су двосмислена нагађања, врцава довијања и слаткоречива убадања прерасла у отворене изјаве љубави, као да је лагано губила интерес за љубавника.

Весна је била у праву, опчињеност је пролазна, а заљубљеност тренутна; чим прође страст сваки мушкарац постаје обичан и једноличан. Први пут је помислила да је Стеванов суздржан став и недореченост емоција разлог због кога су опстали у браку десет година. Но, дошла је у фазу када мора, хтела не хтела, да седи на две столице. Стеванова коначна реч није изречена, иако је претњи о разводу било. Ако ипак одлучи да не може да отрпи свеукупно породично стање и реши да се исели, требао јој је сигуран ослонац. Знала је да овим калкулантским решењем изневерава себе и сопствену представу морала, али слепо срљање у пропаст је надјачао колико-толико здраворазумски став према будућности. Овом мишљењу доприносила је и чињеница да је љубавник толико воли да би рађе пристао и на њено калкулисање, него да се разиђу. Дрзнула се чак да помисли како му својом прорачунатошћу чини услугу.

Када је ово признала Весни, она је само одобравајући климнула главом и рекла:

- Знам то добро, курва курву разуме!

Те речи ударише је по сред мозга. Ма колико кривила Стевана за своје посрнуће, ма колико посрнуће називала свим замисливим именима само да би се оправдала (говорила је: то је само хигијена, као када идеш улицом, прођеш поред посластичарнице, уђеш, поједеш парче торте зато што ти се баш тада пријело, изађеш и ништа; шта сад ту ваздан да се дискутује о томе што ми се јела торта!) по први пут је прихватила, не у шали или женском заједању, већ одистински да је оно што ради курвање, и ништа изван тога.

Док је помахнитала страст буктала, сажижући својим сјактавим пламеновима сваку мисао, још је и могла да поверује себи да се није могла одупрети, да се једноставно десило. Када је страст уминула, а тај танки прелаз опазила је по безмерној досади коју је осећала при сваком изливу нежности дужем но што је за предигру потребно – изједала ју је чињеница да подржава тај пламен само зато да би имала неког ако је муж напусти. Више се није осећала добро.

Са овим убитачним мислима провела је читав тај суботњи дан, кишан и суморан. Журка на коју је Весна водила била је те вечери и када је дошло време да се припреми она је одуговлачила, премештала се из фотеље у фотељу, буљила у тв шалтајући канале до шездесет и назад, отварала ормар и уместо да одвоји шта ће обући уочавала је благи неред на полицама са дечијом гардеробом и насумице их преслагала.

Тек када је примила Веснину поруку да ће у седам доћи по њу, ушла је у купатило да се истушира.

Узеле су такси. Јана изађе прва у Бреговитој, а Весна продужи за Тошин бунар, са договором да ће се чути око пола десет како би отишле на журку.

Дочекао ју је са миришљавим свећама попаљеним свуда унаоколо по соби, са шампањцем и чоколадним бомбонама, глатко избријаних образа што је појачавало магију италијанке, намирисан, у баде матилу који му је поклонила за рођендан. Допирали су звуци забавњака са Накси радија; као и увек, airweek освеживач прскао је лаванду на сваких десет минута пунећи собу препознатљивом аромом њеног преступа. И његово шапутање пуно нежности било је уобичајено, све, све је исто, осим – ње!

Жустрије него обично са предигре је прешла на главни део. Он се одмакао и осмотрио је изненађено.

- Жури ти се?

- Зваће ме Весна у девет – рече.

- Имали смо до сада и мање времена, па се ниси лишавала мажења.

- Вечерас хоћу да ме задовољиш нагло, брзо, силовито... Онако како само ти умеш! – додала је уз продоран поглед, знајући да ће овај подстрек да делује.

Его је прорадио. Постарао се да јој испуни жељу.

По први пут откако су љубавници водили су љубав животињском силином. Поцепао јој је јуче купљени корсет од снежно-беле чипке и једним жустрим покретом стргао гаћице. Зажарен поглед који је буктао као ватра из његових очију, несавладиво је прождирао. Топила се толико да су јој бутине биле сасвим мокре и слузаве од пренадражености. А он је заривао свој пропети пенис у њу као убица сечиво у своју жртву. Урлала је од задовољства и мамила га на још жешће безобразлуке.

- Покажи ми колико си перверзан! Шта има још? Шта још постоји? Хоћу све! Хоћу одмах!

Испунио јој је сваку жељу, док је она незасито тражила још.

- Пробуди звер у мени! - наредила му је са чудним сјајем у очима.

А када је био готов да досегне врхунац, одгурнула га је и рекла:

- Не, нема данас! Сутра!

И изјурила у спарну, кишовиту ноћ, остављајући га да се сатире од онанисања до јутра.

Журка се показала убитачно досадном. Осредња музика, амбијент недовољно привлачан, сепареи крцати брбљивим женама чије приче нису биле ни мало инспиративне.

Непознате жене су најгоре друштво, закључила је. Стева је био у праву: женска журка је дибидус глупост. Да би прекратила време испијала је ђус-водке на искап и слала паралелно мужу и љубавнику ласцивне поруке.

- Ти ниси нормална! – узвикивала је добрано пијана Весна, читајући сваку поруку преко Јаниног рамена.

У два иза поноћи чинило јој се да сасвим влада собом, али када је устала са столице и пошла у тоалет осетила је силовиту вртоглавицу. Једва се држала на ногама. Како је стигла до тоалета, памти. И своје закрвављене очи у огледалу, и нешто касније руковање са домаћицом на растанку, два-три степеника наниже ка излазу, седање у такси... Али, потом? Шта је било потом?

Потпуни мрак. Потпуно слепило.

- Селе смо у такси – причала јој је два дана касније Весна сва усплахирена када је дошла на поподневну кафу – рекла си да прођемо Бреговитом, да ћеш изаћи само на пет минута да га пољубиш, а после петнаест минута стигао ми је смс: ''продужи!'' Да ли је могуће да се тога не сећаш? Да си толико била пијана? Ти идеш из грешке у грешку! И немој да лажеш да се ниси заљубила. Овако нешто може да направи само кретенски заљубљена глупача. И још Стеви шаље поруку у четири ноћу: ''не брини, код њега сам!'' Еј, код њега! Као, буди срећан што нисам на Ургентном или у рајским вртовима. Као, нико ме није напао и силовао, не брини, на сигурном сам. Еј, Боже, на сигурном! Шта се ту кикоћеш? Шта се смејеш? Ти си полудела. Мислила сам да сам ја најгора на свету, а, гле, ње, црче од смеха.

- Смејем се од муке. Нисам заљубљена, напротив... само сам хтела да проверим да ли је љут на мене!

- Кажи само, мајке ти, како је Стева реаговао када те је видео у осам ујутру да долазиш на посао?

- Рекла сам да ме боли глава, да не могу да радим, дао ми је кључеве од стана, а после је пустио поруку: ''И таква ми долазиш?''

- Таква?

- Хтео је да каже: као дроља, али се није усудио да превали.

- И шта сад?

- Немам појма. Два дана је ћутао, а синоћ... боље да не причам.

- Па, јеси ли ти свесна да би сваки други на његовом месту спаковао кофере и отишао.

- Знам да сам направила срање. Невиђено срање. Тим пре што ми то ништа није требало. И тамо сам се само избламирала, повраћала, намучила човека, допустила да ме гледа понижену и јадну. А код куће... Пакао! Али, шта сад да радим? Пијана будала. Ти знаш да ја не пијем, да слабо подносим алкохол. Осам ђус-водки сам попила као од шале, на екс, па, видела си и сама, а када сам устала... Не вреди, морам ја да паднем до дна да бих се присебила. Прошли пут када сам преспавала, још сам и ликовала, болело ме је дупе. Нека оде, не занима ме! А сада ми није свеједно. Ово пијанство је било отрежњујуће. Ти кажеш да би сваки други на његовом месту отишао. То је истина, ја бих прва отишла, из момента. Али, он је остао првог пута. Још је могао да разуме случајност, ето, десило се... шта да се ради? Узмимо за грешку, лудило, било шта! Сећаш ли се како се тада просто као просветлио, трчао около да купује поклоне, спремао вечеру, роловао месо и направио колач. Еј, Стева направио колач! Па, ја се не сећам када је он последњи пут ушао у кухињу. Па, шампањац у кревету, дуге приче, смах... А мислила сам да не уме у даху две простопроширене да састави. Идеал мужа. И шта сам ја тада мислила: е, па, драги, касно си се сетио! Требало је да те преварим, да преноћим код љубавника, да те исмејем и понизим, да би ти укапирао какав треба да си муж. Касно. А сада је ово доживео као чист безобразлук, као да сам пљунула на сав његов труд. И повукао се, неће да спава са мном. Што је најгоре и сама то тако доживљавам. Нема ликовања, нема тријумфа.

- Срање, тешко срање! – закључује Весна – Али криви сте обоје. Немој, молим те, сада да сваљујеш сву кривицу на себе. Засрала јеси, али треба наћи узрок. Зашто си засрала? Зашто си догурала дотле?

- Било је других начина да то решим.

- Али, ниси. Изабрала си овај. Хтела си да се осетиш вољеном. Па, коме то није потребно? Све падамо на то?

- Стева ме је волео као што ме нико никада неће волети.

- Воли те он и сад.

- Не знам... више, заиста, не знам. Дописује се са неким. Крије телефон, кад упаднем у собу поломи се да стрпа телефон под ћебе, а знаш колики је екран на нокији, сија цела соба. И видим му онај израз на лицу, свој израз. Кривица, стрепња, али и нека неописана наслада, само што се код њега придружила и освета.

- Стева? Ја у то не могу да поверујем!

- Бојим се да се одлучио: свако за себе.

- Па, шта фали? То је у реду. Ви имате институцију, брак, децу, заједнички посао, а секс са стране је потреба да се доживи макар каква промена. Ја прва не бих могла да замислим живот само са једним мушкарцем десет година. Еј, десет година, иста узлазна и силазна путања, секс по плану, истуширај се ти, па ћу онда ја, лећи ћемо у кревет да се крешемо. Е, да се не крешемо, мајке ти!