аутор: Марија Микетић
ЦИРКУС
Много паметнији од мене
нису могли да те схвате
себи си увек изнад
све људске прашине
само сам ја на теби
учила ход акробате
на сто метара висине
Теби се мора низ длаку
ил одмах следи уцена
за сваки џеп то је
превисока цена
само сам ја по теби
ходала ко по облаку
више жонглер него жена
Кротим дивљег лава
и у ватру скачем
за ножеве ми глава
ма, прободи ме и мачем
да бар није срамота
овај циркус од живота
НАПРСЛА
Само за трен сам синула
Као муња кроз облаке
А предуго сам гинула
Моје су снаге нејаке
У крви твоја крвна група
Вадим гвожђе за окове
У души од песнице рупа
гробница за пале снове
Пламен од ватре
И много јаче сатре
Ја сам очврсла
Само мало напрсла
Много сам те љубила
Љубављу се убила
Изгледа да сам те
Баш прељубила
ПОТПИС НА ЛЕЂА
Имали смо ми своје срећне тренутке
Два три у дану, не више
Ал` за један дан ко познаје нас
и то је превише
Обично то бива
кад сам крива што сам жива
па ти се умиљавам
од ујутру до увече
а ти цениш оне жене
што пред тобом клече
Имали смо ми и своје добре стране
на сваку од крви траг остане
е, да је од усана не бих се ја
још пробудила
Увек се то збуде
кад пожелиш да ме не буде
па ти се умиљавам
од ујутру до увече
а ти цениш оне жене
што пред тобом клече
Што седиш још ту
у црном капуту
кад сам ти се ја
на леђа потписала
што не ставиш све
маске за одласке
иди, треба ми то
да бих продисала
Зашто те вређа
Мој потпис на леђа
Кад пао си ко тег са срца
сад по своме куца
СУНЂЕР ЗА СУЗЕ
Издржаћу још дан ил два
а после нек буде шта буде
сад има и оних који жуде
за злочине сузама да суде
Више нису на месту
сузе на јавном месту
осуда за све лично
из прекршаја у кривично
Каква брука и срамота
одасвуд сви скачу
три трећине мог живота
ја сам, бре, у плачу
Влада тек заседа
на нивоу је предлога
ал кад закон се донесе
има да ме бесе
Узбуна јавног реда
шта ће тек рећи странци
и кад се здравиш
има да си на дистанци
А плач, боже саклони
тога нема у васиони
наредили нам они
сузе у душу склони
Суза се на лицу суши
пуштати је и не вреди
нек остане у души
јавни ред се очас унереди
А ја носим душу
сувенир испод блузе
и плачем на глас због нас
у сунђер за сузе
ПЕПЕЉУГА
Теби увек све најбоље
Место ближе камину
Опиљци злата у вину
Топле папуче,
И ћебе
Ако те сан повуче
А ја
Пепељуга крај огњишта
Са ножевима невешта
Куварица, судопера
шака јада из џемпера
вири већ сто година
Тебе чак и киша заобиђе
кад треба такси наиђе
Свака срећа те пронађе
Ни једна жена
од тебе
још није одбијена
А ја
Пепељуга крај огњишта
Ловина твог ловишта
Чистачица, баба-сера
шака јада из џемпера
вири већ сто година
Свако ту живи како мора ил хоће
Љубав само седи скрштених руку
У једној постељи ко по казни ноће
Пепељуга и принц на истом јастуку
ДА НИЈЕ НАС
Од све деце најмлађа сам била
Мамина лутка, татино мезимче
Ти си ме узео са њиховог крила
Да будем ја теби кућно љубимче
Као штене за разоноду
Спавам ти у крилу
Показујеш ме друговима
Па пре но што оду
Узмеш ме на силу
Без срама, пред свима
Сваком била сам ја ода радости
Сваког тренутка живот био ми леп
Ти се ме узео у цвету младости
Џепна венера где би него у џеп
Кажеш клекни и допузи
Наредба и одлука
Пред својим друговима
лупиш ме по гузи
па уместо ратлука
Уз кафу нудиш ме и њима
Господар и слуга
Газда и пас
Свет би био једнак
Да није нас
Поданик и цар
Маказе и влас
Свет би био једнак
Да није нас
ЖИВА СОДА
Чекам доћи ћемо кући
Сад си с њима трима
Видим гледате се у милиметрима
Чујем нешто ће ту пући
И по нама самима
видим једете се у дециграмима
Теби литар и по смеха
Мени дупло више жучи
Ма, напијмо се греха
Хајде, опет наручи
На све ме сад научи
До крви ме намучи
Па ме онда води кући
Као воду живу соду
Да саспем ти у лице
На све што постоје
мерне јединице
жива сода као вода
чиста сто посто је
боље она него ја
гризе лице
изелице
ОСВЕТНИЦА
Када сам те упознала
Била сам остављена
Птица на смрт рањена
Уместо да плачем, пијем
Хтела сам да се бијем
Да те нисам пољубила
можда бих те убила
Сада ти нађи себи жртву
Било живу било мртву
Па њој наплати мој дуг
Јер све се врти у круг
Сви смо ми
род по издаји
Градом хара серијски убица
Жена демон, осветница
С тобом сам спавала
А могла сам с било киме
Осветница средње ми је име
За освету имам посвету:
На милост не помишљај
Из нехата ме и не хвата
Ово је предумишљај
ТАМНИЦА
БЛИЗИНЕ
У гробу срца твог
жива закопана лежим
Помишљам на зло
Боље је да бежим
Ходам као утвара
бол станује код мене
ових дана све ме вара
почевши од тебе
Савладаћу даљине
Ничу крила из прашине
не постоје љубави
од којих се гине
Пусти ме
да и мени сунце сине
оживи ме
ово срце би да се вине
из тамнице твоје близине
и бар један да је дан
мени слободан
ТЕРЕТ ЉУБАВИ
Тек тако, ниоткуда
Долете ми давни дани
У пола речи станем
Туга не зна куда
оживи бол у рани
ал само руком манем
Само се луда правим
А кад сузе ме угуше
на старо их место ставим
У подруме душе
Спремиште за ране
Седам пута закључане
Још је ово срце лудо
Припрема ми неко чудо
Праве речи још могу да ме занесу
Ал` не верујем, мило моје
Да на свету има двоје
Који терет љубави знају да изнесу
РУЖА ЦРВЕНА
Овако се љубав не
води
Ово је лов на зечеве
На сан се све то
своди
Истерај оргазам из
јазбине
Узалуд рука на рамену
Прикрада се уснама
Оно што је сметало
сну
Суши се на препонама
Мени још пулсира
Велика ружа црвена
У свакој латици удара
Дивљи рој зунзара
Огрнем чаршав ко
плашт
Краљица разочарања
Док он засићен и ташт
Победе нада мном сања
Лудим док он спава
Ко авет около базам
Ветри се на ветру
глава
У њој ври оргазам
МОГУ САМО ДА ОЗДРАВИМ
Спавај са мном против моје воље
па ме онда увреди, истуци
покажи ми јачину
познајем себе од свих много боље
у мени неки гладни вуци
лају на месечину
Шта ћу кад је ово срце врело
у тами нешто сине, полети
бар светло на пучини
предаје се одмах и наравно цело
срце је тамна страна памети
отима се паучини
За животом сад жудим
са осмехом се будим
и пијем да наздравим
више не могу да полудим
могу само да оздравим
ЛЕПИ ЏОН
Опрости ми што сам сетна
два пута сам пунолетна
још ни једном сретна
Пун ми куфер морона
за сређивање хормона
ја још увек чекам да се јави прави
Блудна, лака: то је споља
немам ком` да будем боља
прави ће ме познати и позвати
О, да стигао је он
Тај чудесно лепи Џон
богатих, славних клон
да, да, то је он
дуго чекани Џон
Сели смо у приватни авион
куда ћемо, лепа, питао је Џон
ма, вози, Мишко, к`о комета
пун круг око целог света
ја сам сад стрела одапета
земаљска кугла мала ми је мета!
ПТИЦА СТАНИЦА
Ти излазиш из себе
Куда? Питај Бога
Ја примам само тебе
јер важно ми је кога
Ти си путник намерник
нађеш склониште
уз пут свратиште
можеш и под плави
мост
Ја сам птица станица,
Гнездо, топли дом
Преноћиште у ком
нађе само један драги
гост
Многе се птице с јесени селе
оне што остају само би хтеле
и кад лете и кад слећу
у мрвама да нађу срећу
СРЦЕ СТАКЛЕНО
Све је прошло поред тебе
није те ни такло
мене је све дирало
пре но што је стизало
срце ми је стакло
По њему ходај ти полако
кад прсне срча лако
у табане се забије
ко опомена остаје
боли ко ломи слабије
У твом ругању
Толико је беса
у мени још више
рањивих места
једним потезом
одвој кост од меса
ал сачувај малено
ово срце стаклено
СУВИШНА
Ноћас тугу кријем
сузе не могу
дрхтећи сад пијем
горку истину
ако склопим очи
знам да умрећу
бар још ове ноћи
уз тебе остаћу
Пусти ме да тињам
на уснама
пусти да се гасим
као нада у очима
пусти ме да умрем
пре но што разумем
да нисам ни била вољена
О, спусти главу на моје раме
да одмориш сан
овај трен, овај дан
никада ми више имати нећемо
већ сутра у вечни круг крећемо
Сувише је речи
ноћас речено
само си ме једном
од њих убио
сувише је тога
за нама остало
а пред нама
сувише мало
а за тебе сам ја
баш та сувишна
БОНВИВАН
Читав семестер један
удварао ми се
певао сонете
које је писао сам
па ко по води жедан
превеслао се
на друге мете
каже, ја нећу да дам
За карте и жене
Више пута гинуо
Ко у ратним филмовима
Сваку звао ''пиле''
да не побрка, јадан
А после, ко по хлебу гладан
Чепркао по неким браковима
Каже, мене је пребринуо
Шта, ове у браку заштићене?
Ма, неее
Нема те брачне
Којој није доакао
као неприступачне
а по свакој је скакао
И на крају, ресто
Једна му је мана
Врло често
Не држи га место
Тог, бонвивана
Само промени име у оном сонету
Хе, хе, па, хајде даље, у дуету...
Срели смо се скоро
онако набусито, опоро,
ко прави бонвиван
каже:
Душо драга, добар дан
ја сам сада пресрећан
А ти треба да имаш мене
Да би била сретна!
Јао, а мени ролетна!
АБОРТУС
Нису мене силовале балије
па да абортирам
ово је плод љубави од раније
зато ти рапортирам
нерођена деца у нама
плачу крвавим сузама
анђели им се смеше
јер хоће да их теше
док их лове пинцетама
као лептирићи
у сан ће ми наићи
чућу шапат савести
за лак сан децу си пољубила
а зашто си мене, мама, убила
ништа ти нисам крив
сад бих и ја био жив
неми крици и јауци
за нас су само мјауци
ал бог све види и зна
следи горка одмазда
јер за абортус
треба да си мортус
БРОД ЛУДАКА
Поглед и глас гризе ти нервоза
све што кажем тебе нервира
више није тајна твоја дијагноза
у кревет ми се место кафе сервира
Одавно ја ово држим на силу
узалуд градим, мостови се руше
годинама живим у брачном егзилу
прогнана на маргине твоје душе
Ту си ко да ниси видим и знам
брод потонуо ја веслам узводно
не чекаш ни један знак да дам
ти скачеш мене вуче вир на дно
Само други декор а увек исти
прекор
што још држим а ти си пустио
што још волим а ти раскрстио
и брод лудака напустио
СУЗЕ И СМЕХ
Потковица на капији и
детелина с четири листа
увек је добар знак
срећа је свуда иста
кад је мрак
па се не види
да су ови ходници празни
да су ови зидови хладни
а ми лажима слуге
што се у две собе буде
као таоци туге
Кад престанеш да се величаш
и дођеш до истине
врати се да ми причаш
шта то кључа
испод површине
Загрлим те најјаче
кад разум послушам
душа ми заплаче
ал под овим сунцем
нема ништа ново
једном издао
па ћеш поново
погаси врелу лаву страсти
у хладној води туђих издаја
можда ћеш порасти
па ти ова душа опет буде
царска одаја
Када на себе поново заличиш
И лицу вратиш сјај
пашће све чиме се дичиш
а ти падни тад
у мој загрљај
Сузе и смех ја ћу да помешам
кад ми дођеш ако дођеш
да те с пићем дочекам
СРЦЕ ОД СЛАМЕ
Куд год да кренем
за мном се окрећу
па иза леђа шапућу
савршено елегантна
претерано арогантна
у кавез се затворила
у камен претворила
Не могу да схвате
да чувам од ватре
моје срце рањиво
тако лако запаљиво
Нисам богородица
да ставим
крст на раме
ја сам шећерна водица
са срцем од сламе
А кад једном плане
гореће на све стране
ово срце од сламе
и сузе моје слане
засладиће се саме
у срцу од сламе
ВОЛИ МЕ КАО ЖЕНУ
Небо је круг затворен
Прозор у ништа залеђен
Тишина крије минуле звуке
Спусти главу, не дижи руке
Глуво је горе, не моли
Сваког само своје заболи
У мраку се крије бивши сјај
Спусти главу и не гледај
Јер љубави су разне
Заразне и страсне
А кад жеља спласне
Неко губи неко добије
Исти свима свиће дан
Само нам је сан
другом бојом ткан
неко љуби неко одбије
Лако ти је да нудиш ми
На длану свет
Још лакше да пружиш ми
Наду у лет
Ал пробај с пола срца бар
Да волиш ме више као жену
А мање као ствар
