Замирисало јој је
море из дечијих летњих ствари изнетих на проветравање. Траг соли и песка
задржао се у тананим нитима памука, а принето светлости као да се и по која
струна сунца уплела у вез око рубова. Замирисало је познато и домамило сећања.
За уздахом
прошлости дошао је и уздах горчине. Прошле године, на мору, окончан је њен
брак. Укус соли, песка и врелине сунца пробија укус жучи. И надвладава. Отишла је да украде тренутке самоће,
заједништва, породичне хармоније, да полепи крхотине њиховог живота, са надом
да ће се вратити са најлепшим сувениром икада донетим са једног незаборавног
путовања. А донела је шаку јада, чемера и боли. Донела је не крхотине, него
прах, самлевени живот и коначно и једном за свагда здробљени брак.
И није јој било
жао, јер воли истину, ма каква она била, више него лицемерје и лаж. На плажи је
искрила голотиња њихових подсвесних жеља. На светлости се није дао сакрити
понор неразумевања. А романтичне вечери на тераси, одакле дува лахор пунећи
груди медитеранским ароматима – била је сама, сама, сама...
* * *
Чим су изашли из аутобуса и унели кофере у
пространи хол виле, Стеван је повео девојчице на плажу.
Претходни туристи су управо напустили апартмане, собарице су мењале постељину, а
цела група са којом су допутовали седела је у холу, очекујући знак вође пута да
се сместе.
Стеван је одмах повикао:
- А, ми идемо на плажу!
- Па, чекај, прво да се сместимо – успротивила се Јана – Погледај колико има кофера, могу сваког часа да нас
прозову...
- Ти чекај, ми идемо.
Као да никада у животу нису видели море, све троје потрчаше на плажу, па онако у гаћама гацаше
унаоколо.
Јана је седела у холу, пушећи цигарету за цигаретом
и размишљајући:
''Као да сам пошла са троје деце. И то двоје
своје и једно које су ми утрапили из Звечанске. Ето, то је мој муж. Дете.
Разумела бих да смо само у пролазу, али дошли смо на месец дана... Зар није паметније да смо се прво сместили?''
У том тренутку вођа пута је сишао са спрата и прозвао туристе који су могли да заузму собе. Како се апартман који су закупили
налазио на првом спрату, били су прозвани међу првима, јер се хотел чистио од нижих ка вишим спратовима.
Јана се презнојила. Седам кофера је сама унела у лифт, од лифта одвукла до собе, заузевши
лифт на читавих петнаест минута што је изазвало страшно негодовање нервозних
туриста.
У дуплекс-апартману је распремила најнужније ствари, пронашла купаће костиме и дечије
шешириће, надувала шлауфе и лопте, извадила кантице и лопатице, спремила
доручак претекао од ноћашне ужине у аутобусу. На крају се истуширала и легла да
се одмори.
Када је дошло разумно време за одлазак на
плажу, Стева се вратио са децом, унео гомиле песка на мокрим табанима и све троје су заспали, прљави од пута, у знојавим мајицама сквашеним
у мору, уневши талоге песка и у постељу.
Јана изађе на терасу са шољом кафе и цигаретама и загледа се у море...
''Ми се разилазима чак и у тако тривијалним
стварима, као што је време погодно за одлазак на плажу!''
Сваки дан је протицао уобичајено. Устају око
осам, на брзину се спремају за плажу, доручкују успут нешто од пецива купљеног
у пекари на углу, сачекују Лидију и њеног сина који су две улице даље од њих.
Одлазе на плажу до подне. Она се враћа да спреми нешто за ручак, јер деца не воле грчку кухињу. Кроз сат времена долази Стева са децом, ручају, спавају
после ручка. Још један послеподневни одлазак на плажу, лежернији, без
''реквизита'': базенчића, сунцобрана, лежаљки, лопти, шлауфа... Враћају се у хотел, туширају, облаче за вечерњи
излазак, шетају, вечерају, иду на сладолед и колаче и око десет сати носе у апартман полузаспалу децу. Смештају их у кревете и излазе на терасу да пуше, пију, разговарају... али,
не и Стева.
Време проведено насамо са женом одавно није био
део његовог животног плана. Она
излази на терасу. Удобно се заваљује у столицу од плетеног прућа, диже ноге на ограду терасе, ослушкује жагор града,
удише миомирисе, пуши, пије и сатире се од мисли...
Зар овај одлазак на летовање који њихов буџет,
сада када су се коначно решили на стамбени кредит није могао да поднесе, није
требало да буде последњи покушај да се сачува и спаси брак. Зашто онда он то тако олако схвата?
Лидија јој је данас рекла у поверењу да јој се
не допада Стеваново опхођење према њој. Отворено флертује, добацује несувисле
простаклуке, маже је уљима, трчи по лимунаду, купује крофне...
- И то све пред тобом – додала је – само да знаш, он прелази границе
доброг укуса и ја га таквог не познајем. Ми смо се увек шалили на тај начин, али ово већ превршује меру. Иако ми је
потпуно јасно да хоће да те учини љубоморном и да се тако понаша само због
ваших несугласица, не могу да прихватим да ме понижава. Ја ћу му рећи отворено
шта мислим о томе.
- Вероватно мисли да је духовит, не пада му на памет да те понижава и
вређа – рекла је Јана.
- Каже, малочас –
настави Лидија – пустићу браду да личим на Турчина, ионако сви мисле да сам дошао на
летовање са две жене и троје деце.
- Боже, чиме се он замлаћује!
Врхунац Јаниног разочарања био је секс, један једини неуспели покушај
за месец дана. Деца су заспала, он је прешао код ње на посебан кревет. Ћутећи
су почели да се додирују. Полако је прелазио врховима прстију по њеном врату,
спуштајући се ка грудима, стомаку, препонама. Она је завлачила прсте у његову
косу, љубила му ушну шкољку и извијала читаво тело, наједном силовито пробуђено
од устрепталих додира. Почело је лепо, спонтано... а онда кревет постаде тесан и
шкрипав. Покушавали су неколико пута да заузму удобну позу, али није успевало.
Он је повуче за руку и одведе у купатило.
Стајао је потпуно наг, крупан и снажан,
преплануо, као контраст на ружичастим керамичким плочицама. Она се саже и
уснама обухвати пенис, усисавајући га дубоко у грло или лако палацајући језиком
по главићу. Наизменично нежно и грубо играла се са својом омиљеном играчком
која јој је толико година припадала и чинила највећа задовољства. Када се
измаче у страну и понуди му да је узме с леђа, он покуша да напипа вагину, поче
да гура, али никако није могао да погоди где. Неколико неуспелих покушаја
олабавише његов пенис, па се гњецаво кривио у страну сваки пут када би додирнуо
њену гузу. Она покуша још једном да га уснама усправи и окрућа, али било је
узалуд. Као мртва кожмура, пуж голаћ сасушен на сунцу, висио је оклембешен
патрљак вирећи из ситних, црних коврџица.
Скинуо је баде мантил са чивулука, неспретно га
обавио око тела и изашао из купатила, остављајући је да клечи на сред купатила,
на хладним ружичастим плочицама. Без и једне једине речи.
Два потпуна странца, ни чим повезана, довршили
су једно од ретких заједничких летовања, али и још нешто. Довршили су свој
брак.
Нема коментара:
Постави коментар