Још једном је помислила да је баријера превазиђена и
још једном се преварила. Недељу дана је није ни погледао, камоли помиловао или
пољубио. Кад је дошла Весна, одмах јој се пожалила:
- Данима чекам макар какву реакцију. Љубазан је и
даље, пажљив у свакодневним стварима, али нема апсолутно ничега између нас
двоје као између супружника. Не мислим само на секс!
- А, зашто теби смета то што ти прва започињеш? Шта
има у томе лоше? – чудила се Весна.
- Наравно да нема ничега лоше, него ме излуђује такав
став. Као: сада је он на некој висини, а ти, мравићу из траве, изволи, па се
потруди да дођеш до мене великог и недодирљивог. Нећу то! Не могу!
- Не могу да схватим да и њему није потребан секс. До
пре неколико месеци те је просто напаствовао сваки дан.
- О томе ти причам. У ствари мени је сада потпуно
јасно зашто га задовољава само орални секс. Ту нема интиме, блискости, љубљења,
привијања, мажења. То је положај у коме ме види понижену. И као да мисли: пуши
га, курво, само си то и заслужила!
- Ма, није Стева такав.
- Не ради то свесно, то је потреба његове повређене
гордости. Али сада сам се ја заинатила. Нећу прва да му приђем, па таман цркла.
Да видим баш докле ће да траје.
Речено, учињено.
У другој недељи су почеле свађе за сваку ситницу. Све
ју је вређало, свака његова реч је била тенденциозна, уперена да је провоцира.
У ствари, иритираношћу је само маскирала пониженост своје женствености.
''Како може да ме воли, а да при том не осети потребу
да ме загрли, пољуби?'', питала се надурено буљећи у телевизор, док је он седео
за писаћим столом и слагао фактуре у регистраторе.
Свако мало би га осмотрила са мешавином презира и
дивљења. Био је свеже потшишан, глатко избријан, у новој спортској мајици која
је истицала његов снажан врат. Руке су се равномерно померале и она је волела
те руке, жудела за њима, да их осети на свом телу, у својој коси.
''Како се променио!'', уздахнула би несвесно. Долазиле су јој у мисли изјаве комшиница које
је сретала на хаустору: ''Немој да си љубоморна, али Стева је много згодан
човек. Од како је смршао, рамена су му тако дошла до изражаја...'' несвесно се
томе насмејала.
Није била љубоморна, била је љута што не може слободно
да ужива у промењеном телу свога мужа. Променио је начин одевања и почео да
купује модне часописе за мушкарце помно истражујући какви сатови и какве ципеле
су у моди. Свакодневно је довлачио доњи веш разних фирми да више није имала где
да одложи толико нагомилано рубље. Туширао се ујутру и увече, редовно прао
зубе, а преко дана жвакао жвакаћу гуму да освежи дах. Полица у купатилу изнад
умиваоника искривила се од гомиле парфема. Користио је дневну и ноћну крему са
живим ћелијама, распитивао се код Весне колико је потребно новца за трајну
епилацију маља по читавом телу, вежбао на собном бициклу, трчао свако вече,
уписао кик-бокс, престао да користи лифт и одабрао лежерно-провокативан тон у
конверзацији.
У трећој недељи је добила меструацију. Излив нечисте
крви увек јој је доносио растерећење од надутости и нервозе, па све и да је
хтела није могла да се дури. Опхрвало ју је добро расположење које би се смлачило
сваке вечери када се размести тросед у дневној соби, успавају деца, заврше све
кућне обавезе и остану сами.
Пратио је серију која почиње у једанаест и траје до
дванаест. Она је покушавала да и сама ухвати нит радње и за макар нешто веже
пажњу, али није успевала. Истуширана, намазана млеком за тело, у лаком беби
долу, провиривала је ногу голу до бутина испод покривача, протезала се,
извијала кичму, пребацивала косу с рамена на раме – ништа није вредело. Јунаци
серије у вечној потрази за убицом окупирали су сву његову пажњу. Већ пред
откривање убице, хватао ју је лаки дремеж. Заморена дневним активностима,
унутрашњим сукобима, узалудним надама и претераним очекивањима, док су шарене
сличице телевизије праскале њеним зеницама, тонула је у јастук.
- Нећеш ваљда да спаваш? – пита, кратко је осмотривши
преко рамена.
- А-ха – одговара лењо зевајући.
Затим чује одјавну шпицу, енергичан стисак дугмета на
даљинском управљачу за гашење телевизора. Он се смешта поред ње, мрмља да је
приграбила цео покривач, окреће се на другу страну и за неколико тренутака
утоне у дубок сан праћен чујним дисањем. А она се намах расани, уздиже и још
неко време седи ослоњена на узглавље питајући се докле овако.
У четвртој недељи је престала да крвари и имала
неодољив сексуални нагон. Читав дан је ходала или седела осећајући благу
натеченост клиториса. Опет је почела да праска за сваку ситницу. Он се није
упуштао у дискусију око тамо неког пешкира остављеног на веш машини уместо на
чивилуку, око тога што се изуо у дневној соби уместо у ходнику или зашто Маша
пије превише кока коле, а Касја, и поред компота и презаслађене камилице, још
увек није какила.
Само би рекао:
- Добро. Доста. Нећу да се свађам.
И одлазио би некуда, што даље од ње.
На почетку пете недеље панично је установила да има
две огромене бубуљице на левом и десном образу, једну на дојци изнад брадавице
и неколико ситнијих на попрсју. Бубуљице су се обично јављале пред циклус и
биле сигуран знак да ће ускоро прокрварити, али након менструације остављале су
је на миру барем наредних петнаест дана.
- Шта је сада ово? – упита сопствени одраз у огледалу
као да је угледала зомбија.
- Нејебице, сестро – кратко пресуди Весна.
- Има нека водка од пре две недеље, ваљда није
изветрила. Хоћеш?
- Дај.
- Фали нам ђус, не могу овако чисто – пожали се Јана и брзо
окрену Стеву на мобилни. Требало је да стигне кући с посла за један сат и она
му поручи да успут купи ђус.
Те вечери су се сво троје добрано напили. Стева је
узео камеру и снимао их како булазне и пију воду из тегле са маслинама. Улазио
је у купатило да сними Весну док пишки.
- Нејебице, сестро, кад ти кажем – понови Весна када
Јана указа на своје бубуљице са коментаром да ће бити ружна на снимку.
- Знам и ја да су нејебице. А, што да ме кваре? Види
на шта личим? Ма, сутра ћу да се намуњим, зађем около по латњим баштама и нађем
један тако добар курац... – она стеже песницу и цимну руку из лакта да покаже
колики јој је потребан.
- Знам једног обдареног. Као да је коњу одсекао и
пришио...
- Е, тај! А онда ћу да сачекам да се оно месо што сам
извадила да се одлади, усмрди и позелени, па ћу тако слатко да га бацим у
ђубре. Доста сам била домаћица, куварица и баба сера!
На овај пијани шаљиво-иронични разговор, Стева се
лецну и повуче. Одложио је камеру на сточић уз тросед и зурио у абажур лампе
кроз који је продирала руменкаста светлост. Загледао се до те мере да су га већ
пекле зенице, па је сужавао поглед да очима обезбеди неопходну влажност.
''Бубица има већи...'' – звонила му је у главу њена
недавна, једнако пијана изјава. И сада, ово? Против своје воље, осећао је
несамопоуздање. Већ неко време се тај осећај усадио у сваки нерв његовог бића.
Односи са женом су били запањујуће ретки, не зато што је желео да је казни или
зато што му није била привлачна. Напротив! Једноставно није имао жељу за
сексом. Не памти ни када је посегао за самозадовољавањем, упркос њеним
оптужбама. Чак ни Северинин порно снимак није изазивао некадашњу реакцију.
Буљио је у преметачину по кревету, потпуно равнодушан и у лакој стрепњи шта се
то са њим збива.
А овакава пецкања су га само додатно подсећала на бол,
иако је посезао за алкохолом не би ли макар на кратко подлегао забораву. Намах
се отрезнио. Још увек је био загледан у меку светлост која је долазила кроз
абажур и заокупи мисли зарицањем: ''Још минут, још тридесет секунди...'' Али,
одмах је одустао и скренуо поглед снажно стегавши капке. У беоњачама се јави
боцкав бол који севну слепоочницама. Оне су се и даље смејале, али више их није
слушао.
Весна је као и увек била пуна каламбура из ординације
за пластичну реконструкцију. Допирало је до њега у прекидима:
- ... Пуните усне? Да. Узимам тупфер, скидам јој
шминку, наносим локални анестетик, а она ме упита: а зашто ми скидате шминку?
Па, рекли сте да пуните усне, морам да стерилишем. Али, нисте ме питали које
усне...
Нема коментара:
Постави коментар